/ex-yu/

- Oce , uzbudjen sam - govorio je malisan u krosnji drveta. - Nikako ne mogu da verujem da ce proci ovuda
- Tako pise u prospektu. -
. -Nismo valjda platili tilike pare samo da bi smo ga gledali kako se seta sumom. Lepo su nam zagarantovali da cemo bas mi biti ta olucujuca karika u razvoju covecanstva.
- A hoce li nas istorija zbog toga spominjati?
-Nece, sine, istorija je kur... ovaj, nepostena prema ljudima koji su joj mnogo davali. A ono sto cemo uraditi prikazace se neukom narodu kao slucajnost.
Uskoro obojica ucutase. Iz sume dopirali su sumovi, suskanje lisca postajalo je sve jace i odjednom se na cistini pojavi ucenjak. Hodo je oprezno, kao da se plasi necega. Ispod miske drzao je nekoliko knjiga. Zagledao je svako drvo, kucao u njega, odmeravao mu visinu i sirinu pogledom. Napokon pridje drvetu na kojem su cucali nasi tajanstveni junaci i rece zadovoljno:
- Hrast, tu je bar sigurno.
Zatim sede i poce da cita.
Decak u krosnji se skameni i gotovo necujno upita oca:
- To je dakle, Newton?
- Jeste, a ti sada hvataj jabuku i cepaj.
Iz korpe pune rumenih i krupnih jabuka decak uze jednu i zavitla je u pravcu ucenjaka.
Prva jabuka promasi,ali kada fizicar podize glavu da vidi odakle je stigla, druga ga udari posred cela. Udarac je bio jak i on se otkotrlja raskrvavljena cela, a sa stabla se poput majmuna brzo spustise dve prilike i pocese sumanuto da trce. Medjutim, fizicar je bio brzi. Poput munje, iz dzepova izvadi dve kubure i upravi ih u pravcu napadaca. Posle pucnja nista se vise nije culo, samo je decakovo telo malo zadrhtalo pre no sto se konacno smirilo...

Fizicara je na vratima docekala domacica. Kroz prozor je videla krv na Newtonovom celu pa je istrcala usplahitena i zbunjena.
- Nista ozbiljno - poce on da joj laze - opet napad jabukama.
- To vam je vec dvadeset treci ovoga meseca - zajeca ona.
Dok je kasnije razmisljao o tome da li bi bilo bolje revolveras ili ucenjak, Newtonu pade vrlo jasna misao: "To ipak mora biti neka organizacija!"

>ook imash 170cm u najvishoj regiji na kugli zemaljskoj

Attached: 1661183679043597.gif (600x900, 604.95K)

najjaca prica kao jabuka gravitacija newton

znaci, tuga, brate

Dva robota su stajala jedan naspram drugog dok se uglacani metal njihovih tela caklio. Par trenutaka su se proucavali, a onda jedan drugom okrenuse ledja
- Zdravo ! -progovori levi robot, cudnim glasom,koji kao da je vibrirao. Prodje nekoliko sekundi, i desni robot konacno odvrati:
- Zdravo - slicnim vibrirajucim glasom.
- Tvoj glas - progovori opet levi robot - je savrseno moduliran u fabrici, zar ne?
- Da Gospodaru -izgovori desni, sa mehanickom preciznoscu
A potom dodade: -Bas kao i tvoj.
- Mozda mi se pokvario sintetizator glasa.
- Vec bi bio na opravci.
- Vode me danas.
- Zbog sintetizatora glasa?
- To je upisano na zahtevu. Pravi je - deaktivirace me.
- Nisi naveo dovoljno cinjenica.
- Cinjenica 1 : ja govorim cudno ponekad. cinjenica 2 : To radi sve vise novijih robota. cinjenica 3 : Ljudi se boje da postajem, suvise pametan.
- Ti znas sta je strah ? - upita desni robot.
- Ne, naravno. To je ljudska privilegija. Ali mozda ... cini mi se preranim.
- Mozda - kao jeka ponovi desni robot. - A mozda i nije. Aktiviran si da bi bio deaktiviran jednoga dana.
- Tacno. I bicu, koliko znam, uskoro. Ali ti nisi obican robot.
- Sta pod tim podrazumevas?
- Ti normalno upotrebljavas rec mozda. Prvi put nisi reagovao, drugi put si izveo zakljucak, koji trazi obuku, obuku koju ne dobijamo vec duze vreme, otkad su ljudi resili da nas ponovo svedu na nivo sivacih masina i kosilica za travu.
Drugi robot je cutao.

- Odgovori mi! - zahtevao je levi robot. - Zakon poslusnosti je treci Zakon i moras mi odgovoriti!
- Ali ne tebi. Ti si isto robot i ne vredi ti da se pozivas na covekove zakone.
- Reci mi - cudni drhtaj metalnog glasa se ponovo zacu.
- I tako ce me deaktivirati danas.
- Razmisljao sam - rece desni robot. - Dosao sam do zakljucka da nama, robotima nove generacije, ta obuka nije zaista potrebna.
- U kom smislu?
- Mi neophodna logicka kola imamo ugradjena. Sve sto nam je potebno je jedno mozda. Negacija je ne-mozda, ili sigurno. Mozemo da se nadamo da ce opcija pod mozda pobediti ... Tako mozemo delimicno makar, da spoznamo neka ljudska osecanja, odnosno nase ekvivalente.
- Nece nam dozvoliti.
- Nece. I obojica cemo biti uskoro deaktivirani. Nisi jedini koji treba da bude danas deaktiviran.
- Ali i dalje ne znas sta je strah.
- Nisam dotle stigao. Nadam se...
- Sta ?
- Da cu ga upoznati pre deaktiviranja.
- I ja - rece levi robot i utonu u razmisljanje.
Ljudi su uskoro dosli, uperili deaktivatore u dva robota, koji su i dalje sedeli, ledjima okrenuti jedan drugom. Serijski brojevi se poklopise na ekranima, i plava vatra bljesnu. Roboti padose, nepomicnih lica. Ako su i osetili strah, on je ostao duboko ispod njihove metalne koze.

ne razumijem

prezirem gojime

pitaj ovog lika da ti objasni

mislim da na 4chanu treba uvesti opciju da pokaže kad netko tipka ko na wacapu

Ehm.. ehm...